Grčka se punih deset godina bori sa ekonomskom krizom koja najviše pogađa stanovnike i njihovu potrošačku moć. Poslednjih godina mnoga trgovačka imena su ugašena ili preuzeta od strane konkurenata pa se i sam broj trgovaca znatno smanjio.
Put Grčke uputili smo se prvih novembarskih dana kako bi sagledali situaciju na nekada veoma razvijenom tržištu čiji je maloprodajni sektor pretrpeo velike promene poslednjih godina. Ulaskom u Grčku posetili smo benzinsku stanicu u vlasništvu Eko Hellenic u mestu Polikastro. Cena dizela kreće se od 1,29eur, dok je cena benzina za oko 0,20centi viša. Da li zbog slabog prometa i uveliko završene turističke sezone, tek, na pumpi je primetan slab izbor sendviča, kolača i peciva, dok je ponuda u mini marketu više nego odlična, ali su i cene više za oko 30% u odnosu na prosečne cene u supermarketima širom zemlje. Kako smo se približavali našoj destinaciji, Solunu, tako su i cene naftnih derivata povoljnije, pa tako servisna stanica Aegean nudi dizel za 1,1eur, dok samo par kilometara bliže gradu manja benzinska pumpa nudi isti derivat za neverovatnih 0,99eur. U perifernom delu grada nailazimo na poptuno modernizovan Lidl supermarket koji poseduje nadkriven parking, zatim nekoliko objekata Masoutisa i supermarket Sklavenitis koji se do pre samo nekoliko meseci nalazio u vlasništvu posrnulog Marinopoulosa. Ulazimo u Sklavenitis supermarket koji se prostire na više hiljada kvadrata prodajne površine i koji posetiocima nudi veliki broj parking mesta smeštenih na krovu trgovačkog objekta. I pored toga što smo ga posetili u ranim jutarnjim satima zatekli smo veliki broj potrošača i odličnu ponudu, pre svega prehrambenih svežih proizvoda. Sklavenitis od 1. aprila posluje pod punim imenom "Sklavenitis Supermarketi". U pitanju je nova trgovačka kompanija nastala spajanjem Sklavenitisa i Marinopoulosa, u kojoj upravo Sklavenitis ima većinski udeo. Očekuje se da će Sklavenitis do sredine 2018. godine imati godišnji promet od 2,4 milijarde evra i posedovati više od 600 maloprodaja i The Mart Cash&Carry centara koji su preuzeti od Metro-a a koji su poslovali pod brendom Makro. Ono što ovu kompaniju izdvaja od većine, jeste to da ne poseduje aktivan zvaničan sajt, kao ni internet prodavnicu.
Na početku Ignatia ulice dočekuje nas vlasnik pržionice kafe. Vidno neraspoložen ali sa osmehom na licu poželeo nam je dobrodošlicu. Na pitanje, kako ide posao i da li ima promena od našeg poslednjeg viđenja, na čistom srpskom odgovara "Katastrofa, gore ne može". Zbog rasta cene kafe i on je bio prinuđen da koriguje cene za oko 20%, pa tako za kilogram treba izdvojiti 12, 15 i više evra. Procene su da će promet u maloprodajnom sektoru Grčke i narednih godina nastaviti da beleži pad, što će dovesti do još teže situacije na tržištu, kako za same trgovce, tako i za potrošače, ali i zaposlene kojima će biti ugožena radna mesta u maloprodaji. Nezaobilazno mesto za kupovinu većine turista u Solunu je pijaca smeštena uz Aristotelov trg. I pored odlične ponude i velikog izbora voća, povrća, začina, maslina, sokova, mesa i mesnih prerađevina, alve, konditorskih proizvoda i ribe, zatičemo mali broj kupaca i trgovce koji nisu bili raspoloženi za razgovor i slikanje. Cene su povoljnije od onih u srpskim marketima, pa tako za kilogram svinjskog mesa bez kostiju treba izdvojiti 3,0eur, dok je kilogram ribe u proseku između 5 i 6 evra. Konzerva morskih plodova od 170gr staje svega 1,5eur, dok za masline treba izdvojiti nekoliko evra po kilogramu. Uz dobar kvalitet, grčki trgovci nude kilogram prodimljenih kobasica za 2,9 do 5,0 eur po kilogramu. Pri izlasku sa pijace smeštena je poslastičarnica sa tradicijom od preko 40 godina. Ponuda je odlična, kao i cene, pa su i one niže od srpskih. Voćni i čokoladni kolači staju od 1,1eur, dok su torte u proseku od 9,0eur pa naviše. Ipak, siromašnost građana Grčke oseća se na svakom koraku, pa su i oni najjeftiniji proizvodi ostali na policama. Odlazeći sa pijace, stičemo utisak da domaći trgovci više nemaju snage da se bore sa malim prometom i visokim troškovima poslovanja i da je pitanje vremena kada će pojedini biti prinuđeni da donesu odluku o povlačenju iz teško isplativog posla. Mali proizvođači koji su snabdevali nekadašnje trgovačke lance bili su prinuđeni na otpis duga ili u najboljem slučaju na plaćanje samo jednog dela, što je dovelo do kolapsa i otpuštanja radnika. U ranim popodnevnim satima posetili smo supermarket AB Vassilopoulos, u vlasništvu Ahold Deleza koji sa blizu 400 maloprodaja i dalje drži lidersku poziciju. Moderno uređen maloprodajni objekat smešten preko puta crkve Svetog Mitropolita Grigorija nudi veliki izbor voća, povrća, sireva, mesa i suhomesnatih proizvoda, dok su na gornjem nivou supermarketa ponuđeni neprehrambeni artikli. U njemu zatičemo potpuno drugačiju sliku od one na pijaci i u malim privatnim dućanima. Obučeni u moderne radne uniforme sa kravatama, zaposleni su usluživali veliki broj potrošača koji su napravili red od kasa do odeljenja suhomesnatih proizvoda. U obilasku supermarketa nismo primetili proizvode iz Srbije, ali treba imati u vidu da je u pitanju srednji format i da se za veću ponudu svakako treba uputiti u pravcu aerodroma gde je smešten hipermarket AB. U istočnom delu grada posećujemo My Market supermarket, koji se nalazi u vlasništvu grčke kompanije METRO AEBE, koja je pre više od godinu dana preuzela maloprodajnu mrežu Veropoulosa. Otvoren prošle godine, supermarket nudi širok asortiman proizvoda, a fokus je stavljen na veliki izbor svežih domaćih proizvoda. Kompanija planira da u širenje i modernizaciju prodajne mreže kroz My Market supermarkete i METRO veleprodajne centre investira dodatnih 100 miliona evra. U Solunu i gradovima širom severa Grčke, ekspanziju širenja prodajne mreže nastavlja i domaći diskonter Discount Markt koji nudi stalna akcijska sniženja i najpovoljnije cene peciva i hleba. Lanac posluje po principu poslovanja najvećih diskont lanaca u Evropi. Ipak, sa više od 220 maloprodaja, najveći diskonter u zemlji je i dalje Lidl koji je najavio nove investicije od oko 100 miliona evra, samo u ovoj godini.
Sa više od 50% udela u prodaji, lanac Masoutis ostaje lider u severnom delu zemlje. Kompanija na čelu sa Džordžom Masoutisom beleži rast prodaje i otvara nove maloprodajne i veleprodajne centre. Većina supermarketa ovog trgovca u centru Soluna ipak nije modernizovano, ali i pored toga beleže solidnu posetu. Nismo primetili rast cena u odnosu na one u letnjem periodu, pa tako i dalje domaća čokolada Lacta sa manjom gramažom ima veću cenu od Kinder čokolade od 100gr. Ono što je veoma primetno je to da je Masoutis radio na većoj zaštiti artikala, pa je na većinu njih stavljena kodirana nalepnica. I pored preporučene maloprodajne cene od 0,51eur za limenku Coca Cole, za istu u Masoutis supermarketu treba izdvojiti 0,68eur. Ferrero na tržište Grčke od nedavno plasira Nutellu sa manjom gramažom, pa za isti novac dobijate 350gr umesto dosadašnjih 400gr u teglici, koja u Masoutisu staje 2,88eur.
Na trgovačkoj karti supermarketa u Grčkoj, svakako ne treba izostaviti ni trgovce koji su najviše prisutni u Atini, na Rodosu, Kritu i gradovima u centralnom delu zemlje. I pored toga što imaju mali udeo na severu ili nisu prisutni u njemu, trgovci Kritikos, Bazzar, INKA, Market IN, Galaksia, Proton i drugi, imaju veliki udeo u maloprodaji dok Carrefour-Marinopoulos, Veropoulos, Arvanitidis, Deal, 3B Market i mnogi drugi, više ne poseduju maloprodajne mreže u Grčkoj. Broj ugašenih trgovaca je daleko veći ukoliko se na spisak dodaju i neprehramebni trgovci, među kojima je i poznati lanac elektronike Elektroniki koji je poslovao i u Srbiji.
Posetu Solunu nastavili smo obilaskom prodavnica garderobe, parfimerija, igračaka i stvari za kuću. Na tržištu Grčke ne posluju veliki lanci drogerija, pa udeo u prodaji kozmetike, parfema i proizvoda za negu, ostavljen je malim trgovcima ili velikim hipermarketima. U radnjama takvog tipa nismo zabeležili velike gužve, kao ni u prodavnicama odeće i obuće na kojima su već uveliko istaknuta sniženja i do -70%. U poznatoj prodavnici TIGER nalazimo veliki izbor stvari za kuću, igračaka i slatkiša, pa tako veliki novogodišnji voz napravljen od metala sa lampicama staje 10.0eur, dok se manje igračke mogu kupiti i za samo jedan do tri evra po komadu. U pomenutoj prodavnici nismo zabeležili veliku posećenost. Slična situacija je i u lancima modnih brendova, a u pojedinim smo zatekli samo prodavce.
Cene u restoranima, na kioscima i barovima ostale su nepromenjene. Porciju girosa u restoranu platićete u proseku oko 6,0 eur, dok za isti u tortilji na kiosku treba izdvojiti 2,9eur. Ukoliko se odlučite da posetite poznatu kafeteriju Starbucks na samoj obali mora za najjeftiniju kafu moraćete da izdvojite 4,5eur, dok je cena čaja od 3,5 pa naviše. Za parče pice ili pecivo u Ignatia ulici treba izvojiti od 0,9eur do 2,2eur, dok su cene istih proizvoda u centralnoj pešačkoj zoni za oko 20% više.
Loš utisak i dalje ostavljaju ulični prodavci parfema, ženskih tašni, naočara i opreme za mobilne telefone, ali i radovi na izgradnji prvih metro linija koji traju više od deset godina i koji otežavaju prilaz mnogim maloprodajnim objektima. Ipak, Solun i pored svih problema sa kojima se nosi i dalje predstavlja odličnu šoping destinaciju, prepunu prodavnica u kojima ćete dobiti popust i na već istaknutu sniženu cenu.
