U prvih devet meseci ove godine glavni izvozni partner Srbije bila je Nemačka, u koju je izvezena roba vredna 1,013 milijardi evra, a glavni uvozni partner Ruska Federacija, iz koje je uvezena roba za 1,88 milijardi, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, posle Nemačke, bile su Italija sa 1,012 milijardi dolara i Bosna i Hercegovina sa 890,3 miliona dolara.
Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Ruske Federacije, bile su Nemačka sa 1,63 milijarde dolara i Italija sa 1,27 milijardi dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,15 milijardi dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza gvožđa i čelika.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-septembar 2011. godine iznosi:
- 23578,4 miliona dolara - porast od 24,2% u odnosu na isti period prethodne godine;
- 16729,1 miliona evra - porast od 15,6% u odnosu na isti period prethodne godine.
Od januara ove godine, dajemo i regionalni prikaz spoljnotrgovinske robne razmene Srbije. Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (36,6%); sledi Beogradski region (23,0%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,1%), Region Јužne i Istočne Srbije (19,8%), a oko 0,5% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,5%); sledi Region Vojvodine (29,8%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (12,8%), Region Јužne i Istočne Srbije (10,4%), a oko 1,5% uvoza je nerazvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Albanijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Sledi deficit sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom. Razmena sa Italijom je uravnoteženija i pokrivenost uvoza izvozom iznosi 80 odsto.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije u izvozu najveće učešće imali su i gvožđe i čelik sa 802 miliona dolara, obojeni metali - 705 miliona, električne mašine i aparati - 563 miliona, žitarice i proizvodi od njih - 540 miliona i povrće i voće - 467 miliona.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu bile su nafta i naftni derivati sa 1,44 milijarde dolara, prirodni gas - 772 miliona, obojeni metali - 601 miliona, industrijske mašine za opštu upotrebu i električne mašine i aparati sa po 588 miliona.
Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima visoko učešće u ukupnom uvozu od 16,8 odsto.
