Beko organizovao edukativnu kulinarsku radionicu

U okviru inicijative “Stop bacanju hrane” koju je pokrenuo Beko, danas je organizovana edukativna kulinarska radionica na kojoj su vrhunski kuvari, šefovi kuhinja poznatih beogradskih restorana „Madera“, „Toro Latin GastroBar“ i „Mala fabrika ukusa“pripremali ukusna jela od ostataka hrane idavali savete kako da bacanje hrane svedete na minimum i tako uštedite novac.

Tako su prisutni imali priliku da sami isprobaju nove i kreativne recepte za spremanje čorbi, takosa, dezerata i brojnih drugih specijaliteta, a pored toga i da nauče kako da pravilno organizuju svoj frižider i koje mesto u frižideru najbolje odgovara svakoj namirnici kako bi ona što duže ostala sveža i sačuvala hranljive sastojke.


„Problem prekomernog bacanja hrane je zaista ozbiljan, i svi bi trebalo da radimo zajedno na njegovom rešavanju, što je mnogo lakše kada se u njegovo rešavanje uključi kompanija poput Beko Balkansa. Kao šef kuhinje koji svakodnevno donosi odluke o količini namirnica koje će biti nabavljene, znam koliko je važno dobro se organizovati kako ne bismo bacali hranu“, objasnio je Danilo Bućan, šef kuhinje restorana „Mala fabrika ukusa“.

Zabrinjavajuće je da se u Srbiji godišnje baci više od 250.000 tona jestive hrane, dok 628.000 ljudi živi u siromaštvu. Upravo zato, brend Beko je, u cilju podizanja svesti o ovoj temi, pokrenuo inicijativu „Stop bacanju hrane“, čija je ova edukativna kulinarska radionica deo.


„Beko pridaje veliku važnost razvoju tehnologija koje će doprineti očuvanju resursa, kao što su najnovije tehnologije koje obezbeđuju produženo čuvanje hrane u frižideru. Prekomerno bacanje hrane je zaista jedan od aktuelnih problema u Srbiji, i mi, kao društveno odgovorna kompanija, želimo da pomognemo zajednici u kojoj poslujemo u njegovom rešavanju. U tom cilju smo i pokrenuli kampanju „Stop bacanju hrane“ kako bismo podigli svest o ovoj temi i edukovali javnost o pravilnom skladištenju namirnica kako bi one što duže ostale sveže, a time se i manje bacale“, izjavio je ovom prilikom Arel Atakol, generalni direktor kompanije Beko Balkans.

Zoran Stevanović, šef kuhinje restorana „Madera“, objasnio je kako se veliki restorani bore sa problemom bacanja hrane: „Svaki restoran želi da zadovolji i najzahtevnije goste, a da istovremeno vodi računa da viškova hrane bude što manje. Uz dobru organizaciju i nove ideje - to je lako ostvariti. Danas sam učesnicima kulinarske radionice želeo da pokažem kako da namirnice iskoriste u celosti i uz malo kreativnosti naprave izvrsna jela.“

Nemanja Crljenica, šef kuhinje restorana „Toro Latin GastroBar“, ovim povodom izjavio je: „Vrlo rado sam prihvatio poziv da učestvujem u ovoj edukativnoj kulinarskoj radionici, jer sam i sam pobornik toga da hrana nije za bacanje i da ne postoji namirnica od koje, uz malo truda i kreativnosti, ne možemo napraviti ukusan obrok.“


“EverFresh+ tehnologija u našim frižiderima produžava svežinu voća i povrća i do 30 dana, dok NeoFrost tehnologija sa dva zasebna sistema hlađenja u frižideru i zamrzivaču doprinosi optimalnoj vlažnosti i maksimalnom kvalitetu vazduha, što omogućava da hrana duže ostane sveža”, istakao je Arel Atakol i dodao da su takođe veoma ponosni na tehnologije poput aktivnog jonizatora koja neutrališe bakterije, viruse i čestice koje izazivaju štetna isparenja u frižideru, pa je na taj način smanjena kvarljivost namirnica, kao i Active Fresh Blue Light™ koja stimuliše prirodne svetlosne uslove i na taj način omogućava procesu fotosinteze da se nastavi dok su namirnice u frižideru.

Beko Balkans, regionalni predstavnik brenda Beko podržava i razvija različite projekte na temu održivosti kako bi obezbedio bolju budućnost za svoje potrošače, a čuvanje hrane je jedna od tema koja je u fokusu brenda Beko.


A šta se to danas ukusno spremalo?

Neki od recepata i saveta koji su bili najzanimljiviji učesnicima radionice su:

• Ako imate prezrelo voće – napravite hleb sa bananama ili mafine od voća, šejkove i sokove.

• Ako vam tokom nedelje ostane seckanog luka, šargarepe, zelene salate, celera ili nekog drugog povrća, spakujte ih u papirne kese pa u zamrzivač. Ovakav miks možete da koristite da začinite omiljeno jelo, spremite svoj sopstveni miks začina ili brzo pripremite čorbicu od povrća.

• Od preostalog voća napravite napitak, kolač, kompot ili dodatak drugim jelima. Mikserom usitnjeno voće - evo samo jedne ideje - postaje sos koji možete preliti preko već malo osušenih kolača, čime će dobiti nov ukus i svežinu.

• Tvrdi delovi karfiola i brokolija često završe u otpadu, a potrebno je samo nekoliko minuta i taj otpad može postati pravi specijalitet. Izrežite ih na što tanje listove, poput finog papira i začinite ih limunovim sokom, balzamiko sirćetom, solju i biberom.

• Ostaci od ribanja povrća mogu postati ukusan i zdrav "snack". U ključalu vodu dodajte kašičicu šećera i ostatke povrća i kuvajte to dva, tri minuta. Nakon toga, procedite povrće i složite ga na masnom papiru i ubacite tepsiju u rernu, prethodno zagrejanu na 150 stepeni. Čim ubacite tepsiju u rernu, isključite je i ostavite tepsiju preko noći i ujutro će vas dočekati zdrave grickalice!

• Isecite piletinu koja vam je ostala od prethodnog obroka i dodajte sos na bazi mleka. Špargle blanširajte, isecite ih na komadiće i dodajte ih piletini. Začinite solju i biberom, pospite prezlom i zapecite u rerni.

• Kad sledeći put budete spremali piletinu ili neko drugo pečeno meso, napunite meso ostacima povrća koje ste sačuvali, ili ga kuvajte zajedno sa povrćem. Meso će tokom takve pripreme poprimiti poseban ukus od povrća sa kojim se sprema.

• Starog hleba uvek ima, uvek se baca, a ideja ponekad izostane, zaboravi se nešto što se nekad od njega pravilo. Stari hleb jednostavno možete da iskoristite tako što ćete ga iseći na kockice i staviti da se osuši pa dobiti krutone. Takođe može biti odličan doručak ili večera ako pravite prženice ili ga uvaljate u jaje pa ispečete.

• Ako vam od ručka ostane pirea od krompira, za večeru ga pomešajte sa dva žumanca i dve kašičice rendanog sira i zapecite u rerni.