Istraživanje KPMG: Automobilska industrija u sred promena

Automobilska industrija nalazi se u sred promena koje su vezane za digitalizaciju i ekologiju, pokazalo je i ovogodišnje istraživanje KPMG u kom su učestvovala 953 direktora iz automobilskog sektora 42 zemlje sveta.

Profit današnjih autoproizvođača će se smanjivati sa značajnim promenama u pogonskim tehnologijama i sve većim investicijama. U budućnosti u automobilskom lancu vrednosti digitalni ekosistem donosiće više prihoda nego sam automobil. Više od 75 odsto direktora automobilska industrije veruje da će jedan online automobil tokom čitavog veka trajanja stvarati više prihoda nego 10 offline automobila čime će tradicionalan način merenja tržišnog učešća samo na osnovu broja prodatih automobila biti poslat u istoriju.


Pitanje je samo kome će ići ti prihodi. U eri digitalizacije pitanje je i da li će proizvođači automobila zadržati kontakt sa kupcima ili će to preoteti IKT kompanije, kao što je Gugl. Još je neizvesno kako će budući poslovni modeli izgledati s obzirom na to IKT kompanije zbog svojih nedovršenih koncepata i vizija gube bitku protiv tradicionalnih proizvođača.

Još jedna ozbiljna pretnja Zapadnoj Evropi je seljenje proizvodnje u rastuća tržišta. Globalizacija i pojava Kine kao najznačajnijeg tržišta za prodaju automobila dovele su do dramatične zavisnosti nekih autoproizvođača iz Zapadne Evrope. Dve trećine ispitanih se slaže da će do 2030. svega pet posto automobila biti proizvedeno u Zapadnoj Evropi što bi u apsolutnim iznosima značilo pad proizvodnje sa sadašnjih 13,1 miliona na 5,4 miliona godišnje do 2030.

Čak 76 odsto ispitanih direktora smatra da će do 2030. godine u Kini biti prodavano 40 posto svih automobila na svetu. Projekcije pokazuju da će do 2030. godine prodaja automobila u Kini biti povećana za 10 miliona na 33 miliona vozila, ali će učešće na globalnom tržištu ostati na oko 30%.

Odgovarajući na pitanje ko će povećati tržišno učešće ispitani direktori su iskazali najviše poverenja BMW-u (58 posto njih veruje da će povećati tržišno učešće) koji je tako zamenio Tojotu na prvom mestu. Električni pionir Tesla napredovao je za tri mesta u odnosu na prošlu godinu, dok Volkswagen izmučen aferom Dizelgejt nije uspeo da ostane među prva tri. Najveći skok zabeležio je Dajmler koji je sa 16. pozicije u 2016. skočio na treće mesto u 2017. s obzirom da 52% ispitanih veruje da će povećati tržišno učešće.


Budućnost dizela – napuštanje upotrebe usled društvene neprihvatljivosti?
Dizel tehnologija bila je, u regulacionom smislu, najznačajnija tema među proizvođačima automobila prošle godine. Više od polovine ispitanih direktora smatra da prva tradicionalna autotehnologija koja će nestati iz proizvodnih hala biti dizel motori. Ovo je prilično alarmantna prognoza za neke regione i proizvođače, kao na primer indijske autokompanije gde je udeo dizel motora na tržištu veći od 60 posto. Ipak, ove promene se neće dogoditi preko noći, s obzirom da je u nekim segmentima, kao što su motori za velike kamione, dizel i dalje konkurentna opcija.

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE) biće važni još dugo vremena. Iako je trend smanjenja prisustva motora sa unutrašnjim sagorevanjem daleko ispod visokopozicioniranog trenda elektrifikacije, proizvođači automobila insistiraju na važnosti evolucije motora ICE. Ovo znači da proizvođači prihvataju da revolucionarni električni automobili traže još vremena za primenu, kao i da ih je teško integrisati u postojeće platforme.

Uzimajući ove faktore u obzir, postavlja se pitanje: kako će zapravo izgledati tržište automobilskih pogonskih tehnologija u 2023. godini?

Kada bi dalji razvoj bio uslovljen isključivo tražnjom, učešće električnih automobila moglo bi porasti sa četiri odsto u 2016. na svega sedam odsto u 2023. godini. Međutim, ako se u obzir uzmu snažni uticaji koje bi na tržište mogli imati zahtevi za smanjenje emisije CO2, verujemo da bi razvoj mogao biti daleko revolucionarniji i da bi udeo električnih automobila mogao dostići 30 odsto do 2023 godine. U tom slučaju, po prvi put u istoriji bi se broj proizvedenih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem značajno smanjio.

Glavno pitanje biće kako uspostaviti infrastrukturu za lako punjenje baterija, zbog čega većina ispitanih rukovodilaca veruje da ova tehnologija neće uspeti.

Prevazilaženje problema prelaska velikih razdaljina i stvaranje mreže punionica će dati podsticaj razvoju električnih automobila na baterije. U ovoj oblasti “Tesla” je sa svojom mrežom superpunjača učinio svoje automobile nezavisnim i uneo revoluciju u autoindustriju. U 2016. mreža se sastojala od 734 superpunjača, od kojih se 340 nalazi u Severnoj Americi. Pored broja punjača, neophodno je pomenuti i dodatne napore koje je Tesla uložio kako bi učinio da mreža bude dostupna velikom broju ljudi - za razliku od konkurenata, nije se koncentrisao isključivo na urbane sredine, već je razvio nacionalnu pokrivenost punjačima u SAD čime pokazuje da e-mobilnost ne prestaje sa isporukom automobila krajnjem korisniku, već da obuhvata i pružanje usluga tokom čitavog životnog ciklusa.

BMW se sa 16% i dalje smatra liderom u oblasti električnih automobila, dok je Tesla u odnosu na prethodno istraživanje napravio veliki skok na drugo mesto i sa sadašnjih 14% glasova je ozbiljan pretendent na lidersku poziciju. Zanimljivo je da su direktori u autoindustriji značajno smanjili poverenje u Tojotine električne automobile. Naime, broj glasova za Tojotu, koja je prethodne godine zauzimala laskavo treće mesto, pao je sa 14% u 2016. na svega sedam odsto u 2017.