Veštački zaslađivači:sve što ste oduvek želeli da znate o njima

Ako volite slatkiše ali hoćete da smanjite unos kalorija, možda ćete poželeti da hranu bogatu šećerom zamenite varijantama sa veštačkim zaslađivačima.
Evo spiska dobrih i loših strana različitih varijanti veštačkih zaslađivača, uz mišljenje dijetetičara o njihovoj upotrebi.


Aspartam
Jedan od najviše korišćenih veštačkih zaslađivača na svetu, aspartam se upotrebljava za zaslađivanje svih vrsta hrane i gaziranih pića zahvaljujući činjenici da je potrebna veoma mala količina - 200 puta je slađi od stonog šećera.
Sastoji se od kombinacije dve aminokiseline – aspartanske kiseline i fenilalanina – i izuzetno mala količina je neverovatno slatka, potrebna vam je trunčica da zasladite hranu ubez povećanja kalorija, za razliku od šećera.
Verovatno vam je poznat pod brendom Equal ili Nutra Sweet i često se koristi u dijetalnim gaziranim napicima, lizalicama, desertima i jogurtima.
Spekulisalo se da je preterano konzumiranje povezano sa tumorima na mozgu – ali su mnoge studije dokazale da to nije tačno a svetske zdravstvene asocijacije (kao što su Agencija za standarde u oblasti hrane Australije i Novog Zelanda (FSANZ) i Američko društvo za borbu protiv karcinoma) odobrile su njegovu upotrebu, osim kod osoba sa retkim genetskim poremećajem pod nazivom fenilketonurija.

Međutim, iako aspartam zvuči odlično u teoriji, registrovani dijetetičar Marija Pakard (Maria Packard) kaže da ipak treba da vodite računa o hrani u celini.
,,Vodite računa o tome da hrana i pića koji sadrže veštačke zaslađivače ne treba da zamene hranljivije opcije’’, kaže Pakard, koja je predstavnik za štampu Udruženja dijetetičara Australije.
,,Ako poželite da pojedete čokoladu, čak i ako je bez šećera, to je i dalje izbor koji ne sadrži hranljive materije važne za unos hrane, poslastica kojom se počastite.’’

Sukraloza
Sukraloza, koja se dobija iz šećera, poznata je pod brendom Splenda i čak je 600 puta slađa od stonog šećera.
Prehrambena industrija je često koristi u lizalicama i gaziranim napicima, a kroz digestivni trakt prolazi uglavnom nepromenjena, što znači da se najveći deo eliminiše.
Jedna studija iz 2013. godine na pacovima je ustanovila da jedna limenka dijetalnog gaziranog napitka zaslađenog sukralozom može da ima negativan uticaj na bakterije u crevima, dok dve limenke mogu da dovedu do malapsorpcije lekova.
S obzirom na činjenicu da je FSANZ u Australiji odobrio,,jake zaslađivače’’ (kako se zvanično nazivaju) za upotrebu, Pakard manje brine o njihovoj bezbednosti a više o tome kako ih ljudi konzumiraju.

,,Posmatram kako je koriste moji klijenti – ako više vole da stave veštački zaslađivač umesto šećera u kašu ili jogurt, onda unose i dosta drugih hranljivih materija’’, kaže ona.
,,Ali ako je razlog taj što žele veliku količinu dijetalnog gaziranog pića, onda to svakako neću podržati. Gledam celu sliku i druge hranljive materije koje mogu da se unesu uz to.’’

Saharin
Najstariji veštački zaslađivač koji se koristi – saharin – poznat je još od oko 1870. godine i često se koristio tokom nestašice šećera u Prvom svetskom ratu.
Otkrio ga je slučajno hemičar Konstantin Falberg (Constantin Fahlberg), koji je proučavao derivate katrana iz uglja kada je primetio da mu ručak ima izuzetno sladak ukus zahvaljujući ostacima saharina na njegovim rukama.
Saharin je od 200 do 700 puta slađi od šećera i može se naći u želeu, džemu, žvakaćim gumama, konzerviranom voću, prelivima za salatu i deserte. Može da ima gorak ili metalni naknadni ukus.
S obzirom da mu je rok trajanja izuzetno dug, često se kombinuje sa aspartamom u dijetalnim gaziranim napicima kako bi zadržao slatkoću nakon što se aspartam izgubi zbog kraćeg roka trajanja.

Za saharin se dugo smatralo da je povezan sa povećanim rizikom od karcinoma bešike i čak je neko vreme bio zabranjen u SAD-u. Međutim, naknadne studije su ustanovile da se ova otkrića ne odnose na ljude.
Neka istraživanja govore da saharin može da izmeni sastav bakterija u crevima, dok to nije slučaj sa stevijom, tako da, ako vam je to bitno, sajt Diabetes.co.ukpredlaže da umesto njega koristite steviju.

Stevija
Stevija se dobija iz biljaka iz porodice suncokreta koje rastu u centralnoj i Južnoj Americi i već vekovima se koristi kao zaslađivač.
Dve kašike daju slatkoću jednaku jednoj šolji šećera a studije su ustanovile da stevija ne utiče na nivo glukoze u krvi, što je čini pogodnim zaslađivačem za osobe sa dijabetesom.
,,Kao i aspartam i saharin, stevija je klasifikovana kao nehranljivi zaslađivač, što znači da nema kalorija i ne predstavlja hranljivu materiju’’, objašnjava Pakard.
,,Često se kombinuje sa šećerom od šećerne trske da smanji unos kalorija u odnosu na klasičan šećer – u proizvodima kao što su Logicane i Smart Sugar.’’

Ksilitol
Ksilitol je šećerni alkohol, što znači da se sastoji od molekula šećera i molekula alkohola, i koristi se u žvakaćim gumama i lizalicama bez šećera i kolačima.
Ksilitol se dobija iz vlakana voća i žitarica i u receptima može da se koristi u razmeri 1:1.
Prema navodima sajta I Quit Sugar, ne treba ga koristiti sa drugim veštačkim zaslađivačima. Samo vodite računa da prevelika količina ksilitola može da ima efekat laksativa.

Eritritol
Još jedan šećerni alkohol, eritritol nastaje fermentacijom glukoze sa kvascem Moniliella pollinis.
Sadrži manje kalorija od ksilitola tako da ga često koriste osobe koje vode računa o telesnoj težini i dijabetičari. Pored toga, ne oštećuje zube ali može da izazove nadutost, dijareju i gasove.
Mišljenje dijetetičara
Pakard kaže da se sve svodi na individualnu sklonost ka jakim zaslađivačima.
Ona smatra da je generalno najbolje da se smanji unos poslastica – a ako osoba poželi nešto slatko, može da uzme malu količinu svog omiljenog slatkiša i to je to.
,,To što neki slatkiš sadrži alternativu šećeru ili veštački zaslađivač ne znači da možete da ga jedete koliko želite’’, kaže ona.

,,Čitajte etikete – može da se desi da neki proizvod sadrži visok nivo masti ili soli. Važno je voditi računa o celokupnoj ishrani i unosu drugih hranljivih materija.’’
Pakard kaže da ima poverenja u proces kojim FSANZ odobrava veštačke zaslađivače kao bezbedne za upotrebu, ali dodaje da putem njih ne unosite hranljive materije u organizam.
Po njenim rečima, oni mogu biti dobra opcija za osobe sa dijabetesom, ali ističe da dijabetičari mogu da unose male količine šećera - dok se veštački zaslađivači koriste ako ljudi žele izuzetno slatku hranu ili piće, kao što su gazirani napici.
,,Tamo gde ima šećera u velikoj količini, kao u gaziranom napitku, na primer, prelazak na verziju bez šećera s vremena na vreme neće dovesti do skoka nivoa šećera u krvi’’, kaže ona.
,,Ali sladak ukus možete da dobijete iz drugih stvari, kao kad u kašu dodate bobičavo voće.’’
Što se tiče navoda da jaki zaslađivači izazivaju još veću želju za slatkim, američki istraživači kažu da za to ne postoje dokazi.
,,Nakon prethodnog unosa hrane sa manje kalorija koja sadrži steviju ili aspartam, učesnici nisu kompenzovali taj manjak tokom narednih obroka u poređenju sa prethodnim unosom više kalorija sa sukrozom’’, piše dr Stiven Enton (Stephen Anton) sa Univerziteta u Floridi u časopisu Appetite.
,,Drugim rečima, čak i nakon unosa manje kalorija, unos hrane tokom narednih obroka se nije povećao, niti se izbor hrane razlikovao.
,,Naši nalazi govore da korišćenje stevije ili aspartama umesto sukroze (tj. šećera) u ishrani može biti uspešna strategija u kontrolisanju unosa hrane pošto se stepen gladi i sitosti ne menja.’’